O čemu razgovaramo?

Građani Srbije, kao i celog Balkana, nalaze se “između dve vatre” – “male” i “velike”. Pri tome, ono što nastojimo da izbegnemo nije udarac loptom sa jedne (male) ili druge (velike) strane, već “udarci” male i velike vatre koji zagađuju životnu sredinu, ugrožavaju zdravlje građana, pa i prazne njihove džepove. Mnogima od nas je “dogorelo” da živimo u konstantnoj brizi da nas jedna od ovih vatri ne opeče do te mere da je opekotine nemoguće sanirati, a ožiljke nemoguće izbeći. Upravo iz ovog razloga, konferencija će se baviti pitanjem kako da, umesto izbegavanja lopte, izbegnemo zagađenje vazduha?

“Mala vatra” dolazi od “malih” korisnika: individualnih ložišta iz porodičnih kuća, uređaja za grejanje pri javnim ustanovama i preduzećima, poljoprivrednika koji pale strnjiku na svojim njivama. Na osnovu dostupnih podataka srpske Agencije za zaštitu životne sredine, glavni izvor emisije primarnih PM čestica je individualno grejanje. Ograničeni raspoloživi kapital u domaćinstvima i javnom sektoru diktira neefikasne prakse grejanja. Kombinacija loših građevinskih struktura, neefikasnih tehnologija grejanja i upotrebe nekvalitetnih goriva uzrokovanih niskim prihodima, niskim standardima, nedostatkom znanja, nedovoljnim pristupom finansijama i drugim preprekama, rezultira ozbiljnim zagađenjem vazduha.

Fokus diskusije o “maloj vatri” biće usmeren ka traženju odgovora na sledeće pitanje: Kako zameniti neefikasne uređaje za kuvanje i grejanje u domaćinstvima?

“Velika vatra” prevashodno dolazi iz termo-energetskog sektora.

Fokus diskusije o “velikoj vatri” biće usmeren ka traženju odgovora na sledeće pitanje: Kada prestajemo da ložimo ugalj?