Drugi dan godišnje regionalne konferencije o javnoj politici „Ne to. 0!“ na temu balkanskog vazduha između dve vatre, koju organizuje RES fondacija, bio je fokusiran na dekarbonizaciju grejanja i načinima za unapređenje kvaliteta vazduha, pošto su dobrobit i zdravlje ljudi najvažniji resurs na koji se tranzicija mora oslanjati. Grejanje predstavlja jedan od najvećih izazova energetske tranzicije u regionu Zapadnog Balkana, i presudno je za rešavanje problema zagađenja vazduha, pošto u Srbiji dve trećine PM2.5 čestica dolazi iz individualnih ložišta.
Kroz tri panel diskusije pokušali smo da utvrdimo koje tehnologije mogu pomoći prelazak na neto 0, osvrnuli smo se na standarde i principe, na aspekte siromaštva, rodne, socijalne, regulatorne, javnozdravstvene aspekte koji su sastavni deo priče o prelasku na neto 0 grejanja, a bilo je reči i o investicijama i neophodnosti udruživanja u ovom poduhvatu.
Programska direktorka RES fondacije, Jasminka Young, razgovarala je sa ambasadorom Kraljevine Norveške u Srbiji, Jørnom Eugenom Gjelstadom, kao predstavnikom prve države na svetu koja će zabraniti korišćenje fosilnih goriva za grejanje zgrada, o norveškoj perspektivi kada je reč o načinima za smanjenje zagađenja vazduha. Ambasador Gjelstad je naglasio da je zagađenje vazduha najveća pretnja ljudskom zdravlju, odgovorna za više od 400 000 prevremenih smrti godišnje na evropskom kontinentu. Prema procenama SZO, čak 90% svetske populacije je u nekom trenutku izloženo zagađenju vazduha. Ljudi ne mogu da biraju vazduh koji udišu, gde žive i stoga je društvena odgovornost da se uvedu politike i akcije koje mogu da izmere nivo zagađenja, da se pozabave njegovim osnovnim uzrocima i da urade nešto po tom pitanju. Svi mi treba da učestvujemo u ovom poduhvatu. Norveška i UNICEF sprovode projekat podizanja svesti kod dece školskog uzrasta o zagađenju vazduha, kao grupe koja je posebno ranjiva. Norveška danas ima najniži rizik od smrti usled zagađenja u Evropi. Put koji je to omogućio vodio je kroz kreiranje politike, njeno dosledno sprovođenje i podizanje svesti o problemu. Neke od mera uključivale su taksu na emisije ugljenika od 1991. godine, zabranu svih uređaja na ogrevno drvo koje nisu u skladu na modernim standardima, a početkom ove godine Norveška je zabranila upotrebu nafte za grejanje.
Hristina Odžaklieska, zamenica ministra zaštite životne sredine i fizičkog planiranja Severne Makedonije, podelila je iskustva koja je njena zemlja stekla kroz mere sprovedene s ciljem smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih ložišta. Kao i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, i u Severnoj Makedoniji je zagađenje vazduha izvor velike zabrinutosti, jer su granične vrednosti utvrđene za zaštitu zdravlja ljudi za čvrste čestice značajno prekoračene. Najveći problem je u velikim gradovima, naročito u Skoplju. Drvo ostaje najčešće korišćeni energent za grejanje u zemlji, koristi ga 49% domaćinstava i u velikoj meri doprinosi problemu zagađenja vazduha. Tri programa su pokrenuta, subvencije za povećanje energetske efikasnosti, za kupovinu solarnih panela i za kupovinu peći na pelet, a inicijative postoje i na lokalnom nivou, pre svega u Skoplju.
Neophodnost zajedničkog delovanja naglasila je i Getraud Wollansky, viša ekspertkinja u Ministarstvu za klimu Austrije, koje trenutno podržava projekat RES fondacije koji se bavi osmišljavanjem šema zamene individualnih uređaja za grejanje koje su zasnovane na dokazima, efikasne i socijalno inkluzivne. Bez obzira na to kako zagrevate svoj dom, udišete isti vazduh i patite od istih pretnji po zdravlje od zagađenja koji dolazi iz procenjenih 3 miliona domaćinstava u Zapadnom Balkanu, koja još uvek sagorevaju ogrevno drvo. Situaciju je moguće ublažiti i rešiti samo kroz zajednički nastup.
Tehnologija „Ne to. 0!“ grejanja
Prvi panel drugog dana, u kome je moderator Aleksandar Macura razgovarao sa učesnicima o tehnologiji koja može dovesti do neto nula emisija iz grejanja, otvorila je Femke de Jong iz Evropske klimatske fondacije, predstavljujući rezultate istraživanja svoje organizacije. U ovom trenutku stambeni sektor ima značajnu doprinos klimatskim promenama, budući da 36% emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče iz ovog sektora, koji još nije na putu ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. Mere koje predlaže jesu ubrzavanje energetske sanacije, usvajanje tranzicije sa fosilnih goriva i zamena građevinskih materijala. Klimatska kriza je izazvala fluktuaciju cena energije, pa je potrebno da preispitamo načine na koje se grejemo. Toplotne pumpe su najpristupačnija opcija za potrošače za dekarbonizaciju grejanja, dok su u urbanim sredinama velike gustine to sistemi daljinskog grejanja, koji se napajaju toplotnim pumpama.
Viši ekspert za energetsku efikasnost Zdravko Stefanovski dao je prikaz strukture i karakteristike stambenog sektora u regionu Zapadnog Balkana, ističući njegove nedostatke i aspekte koji se mogu unaprediti. Građani Zapadnog Balkana žive u 523 miliona kvadratnih metara, podeljenih u 7,4 miliona stambenih jedinica. Preovlađuje grejanje na biomasu. Treba razmotriti različite pristupe i metodologije finansiranja, jer bez dobrog koncepta neće biti uspeha. Troškovi grejanja čine oko dve trećine (65%) prosečnih troškova energije domaćinstava. Esad Smajlović, takođe viši ekspert za energetsku efikasnost, smatra da je neophodan plan i sistemsko rešenje, pošto stihijske akcije pojedinih gradova ne predstavljaju rešenje problema.
Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju govorio je o primeru Tuzle i o načinu i okolnostima koje su im pomogle da utiču na lokalne vlasti u Tuzli kako bi odvojile sredstva za subvencionisanje za toplotnu izolaciju i zamene uređaja na fosilna goriva toplotnim pumpama. Osvrnuo se na uslove konkursa, na odziv građana i inicijalno nepoverenje koje je među njima postojalo. Ishod konkursa je bio subvencionisanje 350 domaćinstava, ali su na kraju u subvencije uključene i peći na pelet, koje su problematične jer doprinose zagađenju vazduha PM2.5 česticama nekih 34%. Smatra da nismo dovoljno bogati da idemo sa jeftinim rešenjima koja problem neće trajno rešiti.
Proizvođači uređaja su bitna karika na putu ka neto 0. Direktorka prodaje kompanije „Alfa-Plam“, Ivana Stevanović Ristić, govorila je o tržištu grejnih uređaja, o kretanju cena. U EU je standard eko-dizajna za kotlove na pelet stupio na snagu u januaru 2020. Njegova puna primena, koja će uključivati i druge slične uređaje, počeće od januara 2022. godine. Gospođa Stevanović Ristić otkriva da zbog povećanja cena peleta, potrošači idu korak unazad, te raste potražnja za kotlovima na drva. „Alfa-Plam“ će usaglasiti standard do kraja godine. Kompanija već ima peć na drva u skladu sa direktivom o ekološkom dizajnu, pod nazivom 85G.
Uloga daljinskog grejanja u procesu energetske tranzicije bila je tema izlaganje Bojana Bogdanovića, glavnog menadžera Fonda za obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja u EBRD-u. Sistemi daljinskog grejanja ostaju najbolje rešenje za grejanje višestambenih zgrada i treba ih instalirati kad god je to moguće. Evropska banka za obnovu i razvoj uskoro počinje rad na ozelenjavanju sistema daljinskog grejanja u devet gradova u Srbiji, a započinje i projekat energetskih sanacija. Jedno od najinovativnijih rešenja biće primenjeno u gradu Kragujevcu, gde će se zaostala toplota koju oslobađa lokalni data centar koristiti za sistem daljinskog grejanja. Podršku samačkim domaćinstvima realizovao je EBRD preko Fonda za finansiranje zelene energije. Oko 10 000 domaćinstava na Zapadnom Balkanu podržano je grantom koji je pokrio 20% troškova koji su nastali prilikom zamene glavnog uređaja za grejanje ili rekonstrukcije zgrade. EBRD neće učestvovati u finansiranju projekata koji povećavaju karbonski otisak.
Principi „Ne to. 0!“ grejanja
Fokus drugog panela, moderatorke Tanje Popovicki, programske menadžerke RES fondacije, bili su principi, ali i različiti aspekti neophodni za proces energetske tranzicije, uključujući zdravstveni, regulatorni, aspekt energetskog siromaštva, održivog upravljanja resursima, kao i rodni aspekt.
O održivom gazdovanju šumama govorio je samostalni savetnik Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Nikolić. Srbija je srednje šumovita zemlja i neophodna je veća briga o šumama u privatno vlasništvu. Kao bitne principe u upravljanju šumama gospodin Nikolić naveo je princip održivosti i princip trajnosti. Proizvodnja drveta samo jedna od namena šuma, ali tu su i zdravlje i rekreacija, apsorpcija buke i čađi. Zadatak šumara je da tržištu i kupcima obezbedi proizvod, poštujući pomenute principe. Tri proizvoda: tehnično, ogrevno i odrvni ostatak (15% brutno drvne zapramine). Šumarska struka se zalaže za kaskadnu upotreba drveta za skladištenje ugljenika.
Programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, govorio je o važnosti usvajanja definicije energetskog siromaštva, iako neće pokriti sve koji ne bi mogli sami da finansiraju neplanirani trošak od 13 000 dinara. Energetsko siomaštvo mora biti kriterijum za dobijanje budućih šema podrške bilo za poboljšanje energetske efikasnosti ili za zamenu uređaja. Problem energetskog siromaštva nije ograničen samo na prihod, nego uključuje i pristup resursu, pitanje uslova života, efikasnosti uređaja i objekta. Objavljeni su preliminarni rezultati energetskog bilansa za 2020. godinu u Republici Srbiji po izmenjenoj metodologiji. Prema rezultatima istog, u zemlji se spaljuje milion tona više drvnog goriva, nego što je to ranije bilo navođeno, što je rast od 43%. Za upoznavanje energetski siromašnih neophodan je rad na terenu.
Iskustva sa terena podelila je Svetlana Drakul, rukovodilac odeljenja za životnu sredinu Grada Užica. Ova lokalna samouprava podržava privatna domaćinstva u smanjenju zagađenja česticama kroz poboljšanje toplotnog komfora i zamenu uređaja za grejanje. Ukupno je preko 2.000 domaćinstava koristilo ovakve šeme i ukupno je dobilo 162 miliona dinara. Kada je reč o rodnom aspektu, iskustva sa terena pokazuju da su inicijatori zamene uglavnom žene. U tom smislu se na terenu kao žena susreće sa prerasudama.
Zdravstveni aspekt energetske tranzicije pokrila je doktorka Branislava Matić Savićević iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Organske materije koje se oslobađaju sagorevanjem drva u pećima na čvrsta goriva, koje su veoma opasne, mogu da uđu u krvotok, kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, čak i do karcinoma urinarnog trakta. Mnoge supstance i endokrini modulatori i mogu da poremete reproduktivno stanje žene. Neke materije iz ranog detinjstva mogu se manifestovti kroz nekoliko decenija. Moguće je prilično precizno pokazati donosiocima odluka štetan uticaj zagađenja vazduha. Medicinski fakultet je kurativno orijentisan i ne obraća se dovoljno pažnje na prevenciju.
O regulatornom aspektu tranzicije, konkretno o postepenom uvođenju eko-dizajna govorio je viši stručnjak za energetsku efikasnost iz RES fondacije, Nikola Vujović. Potpuna primena Direktive o eko-dizajnu u Srbiji će konačno otkloniti veliku nekoherentnost koja postoji u sektoru energetske efikasnosti. Povezuje sezonsku energetsku efikasnost i dopuštene emisije štetnih čestica. Uređaji će morati da zadovolje propisane parametre da bi uopšte izašli na tržište. Specifikacije će proizvođači morati jasno da naznače i na ambalaži i na veb-sajtovima. Svrha direktive jeste da se unapredi efikasnost samih uređaja kako bi se limitiranim emisijama popravilo stanje životne sredine.
Region u tranziciji na “Ne to, 0!” grejanje domaćinstava
Zaključni panel doneo je potencijalnu mapu puta, koja će uključivati sve zainteresovane strane. Pošto su deo slagalice, oni su i deo rešenja.
Izvršni direktor RES fondacije, Stevan Vujasinović, je kroz razgovor sa moderatorkom Jasminkom Young podelio saznanja sa projekta osmišljavanja javne politike koja podržava šeme zamene neefikasnih peći na čvrsta goriva. Kada je reč o prosečnom korisniku, jedan od četiri korisnika nikada nije promenio uređaj. Prosečno, između 50 i 70% korisnika uopšte ne želi da ih promeni, uglavnom je reč o uređajima na čvrsta goriva, koji nisu u skladu sa eko-dizajnom, neefikasni, zagađujući, kojima su korisnici, uprkos svemu tome, zadovoljni. S druge strane, 20% je spremno i voljno za zamenu sad, ali u tom slučaju je budžet nedovoljan. Glavna motivacija koja bi navela na zamenu je lakoća korišćenja novog uređaja. Građani nemaju prilike da čuju od lekara o štetnim uticajima ambijentalnog i zagađenja zatvorenog prostora, ne dobijaju prave informacije iz kanala kojima veruju. Vreme je jako bitan aspekt u priči o zameni neefikasnih uređaja. Dok govorimo o putu napred, 130 000 novih, ali tehnološki zastarelih uređaja na čvrsta goriva, koje želimo da ukinemo ili nadogradimo, prodaje se na tržištu Zapadnog Balkana. S druge strane, oko polovine domaćinstava nije u mogućnosti da priušti čak ni ove uređaje.
Predstavnik UNEP Regionalne kancelarije za Evropu, Tomas Marques, podvukao je da je cilj zajednički put napred, jer je UN samo jedan entitet, a problem koji je multidimenzionalan ne može niko pojedinačno da reši, neophodna je saradnja i razmena informacija, ali i brzina delovanja. Projektni menadžer u Delegaciji Evropske Unije Boris Ilijevski govorio je o projektima koje su pokrenuli, a čiji je cilj podizanje svesti građana, kao i podrška lokalnim sistemima daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije. Veliki izazov na koji nas podseća Zelena agenda za Balkan jeste problem biodiverziteta.
Regionalnu perspektivu nam je predstavio Jozsef Feiler, Direktor za Jugoistočnu Evropu i Mađarsku Evropske klimatske fondacije. Ukazao je da zbog neophodne brzine ka tranziciji ne možemo ići najlogičnijem putem, koji podrazumeva prvo izolaciju objekta, pa nabavku uređaja. Rezidencijalni sektor je verovatno najteže dekarbonizovati, kompleksnije je i bliže ljudskoj svakodnevici. Klimatski izazovi prioritetni za ECF, žele da vide smanjenje čvrstih goriva i povećanu efikasnost u regionu.
Zaključak konferencije sumirao je gospodin Vujasinović kroz tri kategorije akcija. Pre svega, potreban je plan, koji trenutno nemamo, a neophodno je da bude ambiciozan i fokusiran na brzinu sprovođenja. Trebalo bi da odredimo datum izbacivanja trenutnih peći na čvrsta goriva. Druga kategorija se odnosi na finansije i pametno upravljanje dostupnim sredstvima. Neophodan je plan za efektnu distribuciju sredstava, pa bi se s tim ciljem mogla uraditi segmentacija tržišta, hijerarhija tehnologija (više sredstava za sofisticiranije uređaje), čak bi kao sredstvo mogla da posluži i geografska diskriminacija, u smislu da zagađenijim regionima bude dodeljeno više sredstava za sprovođenje mera, jer je pomoć najpotrebnija najugroženijima. Standardizovano znanje na nacionalnom nivou, što se suštinski odnosi na dobro organizovanje, jeste treća kategorija koja je izdvojena. Većina tereta će ostati na lokalnim samoupravama, vlada im može pomoći, programima i planovima, javnom politikom, da budemo snažna podrška iz drugog plana za one u prvim redovima.
Konferencija nam je ukazala na načine i mogućnosti, izazove i nužnosti, a na nama je održimo region na putu ka „Ne to. 0!“.